Današnja poseta MZ Futog i razgovor sa predsednikom su bili zaista, zanimljivi. Razlog posete je bila naša peticija i dopis za postavljanje semafora. Peticiju smo predali kao i dopis na ruke gospodinu Crepulji Zoranu. Gospodin Crepulja zna za ovaj problem i kaže da se zalaže za ovo godinama u nazad kao i da postoji projekat za izradu raskrsnice ulica Rade Kondića i Rumenačke bez jasnih rokova kada će radovi biti izvedeni. Raskrsnica Carice Milice, Omladinske i Dunavske nije ni u planu da se radi niti postoje neke naznake da bi to moglo biti u skorije vreme, kako predsednik objašnjava.
Pored ovog problema dotakli smo se i drugih tema. Kolega Mihalj Martinec je naveo probleme rupa na putevima, problem odlaganja stajskog djubriva ispod nasipa, asfaltiranje Ribarske ulice, saobraćaj na nasipu, skupljanje kišnice u nekim ulicama itd. Na ove probleme naš predsednik nema rešenje i svu nadležnost pripisuje Novom Sadu.
Račun MZ Futog je između ostalog blokiran već pet godina u nazad i kako gospodin Crepulja kaže dugovanja su sad u milionskim brojkama.
Takođe nas je zanimalo koji su prihodi od naše pijace i postoje li još neki prihodi u kešu. Odgovor na ovo smo dobili da su prihodi od pijace dovoljni za kupovinu toalet papira i eventualno pokrivanje troškova kopiranja u knjižari preko puta kao i da ostali prihodi pripadaju Novom Sadu. Zanimljiva činjenica je da je gospodin Crepulja Zoran predsednik naše MZ Futog zadnjih sedam godina i kako on navodi nema nikakve koristi ni primanja od toga već samo obavezu.
Ovaj po meni na momente smešno ironičan razgovor me navodi na zaključak da smo mi dragi moji Futožani prepušteni sami sebi jer oni koji nas zastupaju godinama u nazad nisu u mogućnosti to da rade na pravi način i verujem da svaki odlazak u MZ Futog je pucanj u prazno.
